Opšta teorija žirafa – recenzija

Objavljeno u Politici (22 juli 2017)

“Opšta teorija žirafa” – borba protiv lažnih vrednosti

Pisanje o nauci na popularni način od autora zahteva duboko poznavanje njene istorije i filozofije, verziranost u specijalističke trendove i sposobnost da se sve to prezentira kao dobra popularna literatura. Nisu svi veliki naučnici bili dobri popularizatori. Njutnova “Principia”, na primer, je bila nerazumljiva prosečnom Englezu ne samo zbog matematike, nego i zato što je pisana na latinskom. Sa druge strane, knjiga Njutnovog savremenika Roberta Huka, “Mikrografija”, je bila pravo popularno čudo i prvi naučni bestseler u istoriji.

Milan Ćirković je retka pojava ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Naime, on je i dobar naučnik i dobar popularizator. Njegova najnovija naučno-popularna knjiga, u izdanju Heliksa, se zove “Opšta teorija žirafa”. Bez imalo ustezanja knjigu toplo preporučujem svim ljubiteljima popularne nauke u Srbiji, pa i šire. Ćirković je pravi literarni majstor. Njegov stil je intrigantan, odiše erudicijom i naprosto vas tera da čujete njegova suptilna razmišljanjia o nauci, umetnosti i budućnosti čovečanstva.

“Opšta teorija žirafa” je zbirka eseja podeljena u tri tematske celine: Strategija nauke, Strategija umetnosti i Doba katastrofa. Većinu eseja Ćirković je objavio ranije. Prvi esej, naslovljen kao i knjiga i do sada neobjavljivan, na elegantan način saopštava suštinu knjige. Glavna teza je da “…intuitivni, takozvani zdravorazumski pogled na svet nije dobar vodič ka istini i uspehu ni u nauci, ni u umetnosti, pa ni u pitanjima koja nadmašuju granice nauke…”

Drugim rečima, oni koji misle da je laički zdravorazum dovoljan za duboko razumevanje i interpretaciju sveta, i razumevanje problema sa kojima se moderno čovečanstvo suočava, varaju se. Slično je govorio jedan drugi naučnik i pisac: “svet jednostavno nije konstruisan na bazi ljudskog zdravorazuma, pa su zbog toga laičke teorije visoko nepouzdane”.

Ćirkovićeva namera je jasna od samog početka. Njegova meta su predrasude “zdravorazumskog dogmatizma”. Laičke eksperte srećete na svakom koraku. Oni promovišu lažne vrednosti koje Ćirković tako briljantno raskrinkava.

Ostali eseji se mogu čitati kako vam odgovara, bez posebnog reda. Ćirković je odličan vodič kroz kontra-intuitivne svetove nauke, umetnosti i razumevanja budućnosti, ali i duhoviti kritičar predrasuda zdravorazumskog dogmatizma. Meni najsimpatičniji esej je “Defenestracija razuma” gde ova kritika postaje briljantna, pa čak i vizionarska. U njoj možete prepoznati i neke aktuelene trendove.

Ali, moj posao nije samo da hvalim nego da i komentarišem pročitano iz perspektive profesionalnog naučnika. Dakle, moj posao je da u suptilnoj oblasti gde se susreću nauka i popularna nauka tražim propuste, ako ih ima. Da nisam profesionalno vezan za biologiju verovatno bi se ovaj kratki prikaz ovde i završio, jer propusta u Ćirkovićevoj viziji naprosto nema. Ali, obzirom da jesam, primećujem da je Ćirković napravio jedan, uslovno rečeno propust, koji je meni kao biologu primetan.

O čemu se radi? Zadnjih godina često sam svedok promena u načinu na koji naučnici razumeju proces evolucije. Iz takve perspektive ne mogu u potpunosti da se složim sa pomalo zastarelim predstavljanjem Lamarkizma u prvom eseju kojim dominiraju žirafe i evolucija. Naime, Ćirković rezolutno saopštava da je Lamarkizam prevaziđeni koncept.

Međutim, nova verzija teorije evolucije koju grade avangardni biolozi, i koja polako ali sigurno izlazi u javnost, priznaje važnost Lamarkizma. Drugim rečima, Darvinizam je neodrživ bez Lamarkizma. (Interesantno, sam Darvin je mislio da je Lamark u pravu.) Već su objavljene studije u stručnim časopisima koje govore o “ujedinjenoj teoriji evolucije” i popularne interpretacije (vidjeti https://aeon.co/essays/on-epigenetics-we-need-both-darwin-s-and-lamarck-s-theories).

Rađanje nove teorije, ili bolje rečeno modifikacija stare, ne ide glatko. Evolucija je uvek vruća tema, a naučnici su ljudi od krvi i mesa. Nove snage se ne slažu sa pripadnicima stare generacije. Citiraju poznatu misao Maksa Planka da naučna istina ne pobeđuje zato što je oponenti razumno prihvataju, nego zato što stari način razmišljanja prestaje kada oponenti izumru.

Gospodinu Ćirkoviću se unapred izvinjavam na mojoj pedanteriji profesionalnog naučnika. Ali obzirom da u naslovu koristi žirafu i da je žirafa ponekad simbol dihotomije Lamrkizam – Darvinizam, naslov se može shvatiti i kao metafora. U svoju odbranu navodim da je moj stav u liniji sa ključnom Ćirkovićevom tezom. Naime, akumulacija naučnog znanja je kontra-intuitivni proces tako da i nekadašnji jeretik Lamark, i njegovo viđenje evolucije, mogu da imaju svoje mesto u ovom procesu.

Iz perspektive profesionalnog naučnika zaključujem da je Ćirkovićeva nova knjiga značajan doprinos popularizaciji nauke i očekivani nastavak Ćirkovićevog opusa koji je značajan u svetskim razmerama.